Shortcuts: WD:INTRO, WD:I

Википодаци:Увод

From Wikidata
Jump to navigation Jump to search
This page is a translated version of the page Wikidata:Introduction and the translation is 100% complete.

Other languages:
Bahasa Indonesia • ‎Bahasa Melayu • ‎Baso Minangkabau • ‎British English • ‎Canadian English • ‎Cymraeg • ‎Deutsch • ‎English • ‎Esperanto • ‎Frysk • ‎Ilokano • ‎Kiswahili • ‎Lëtzebuergesch • ‎Malagasy • ‎Nederlands • ‎Ripoarisch • ‎Sesotho sa Leboa • ‎Setswana • ‎Tagalog • ‎Tašlḥiyt • ‎Tiếng Việt • ‎Türkçe • ‎Zazaki • ‎asturianu • ‎bosanski • ‎català • ‎dansk • ‎dolnoserbski • ‎eesti • ‎español • ‎euskara • ‎français • ‎føroyskt • ‎galego • ‎hornjoserbsce • ‎interlingua • ‎italiano • ‎latviešu • ‎lietuvių • ‎magyar • ‎norsk bokmål • ‎occitan • ‎polski • ‎português • ‎português do Brasil • ‎română • ‎shqip • ‎slovenčina • ‎srpskohrvatski / српскохрватски • ‎suomi • ‎svenska • ‎íslenska • ‎čeština • ‎ślůnski • ‎Ελληνικά • ‎беларуская • ‎беларуская (тарашкевіца)‎ • ‎български • ‎македонски • ‎русский • ‎саха тыла • ‎српски (ћирилица)‎ • ‎српски / srpski • ‎тоҷикӣ • ‎українська • ‎қазақша • ‎հայերեն • ‎ייִדיש • ‎עברית • ‎اردو • ‎العربية • ‎سنڌي • ‎فارسی • ‎پښتو • ‎کوردی • ‎अङ्गिका • ‎नेपाली • ‎मराठी • ‎हिन्दी • ‎বাংলা • ‎ਪੰਜਾਬੀ • ‎ગુજરાતી • ‎ଓଡ଼ିଆ • ‎தமிழ் • ‎తెలుగు • ‎ಕನ್ನಡ • ‎മലയാളം • ‎සිංහල • ‎ไทย • ‎ქართული • ‎中文 • ‎日本語 • ‎粵語 • ‎한국어

Википодаци (Wikidata) је слободна, сарадничка, вишејезичка помоћна база података, која прикупља структурисане податке за подршку Википедији, Остави и другим вики пројектима Викимедијиног покрета, и свима на свету.

Шта то значи?

Хајде да детаљније анализирамо уводну изјаву:

  • Слободна. Подаци на Википодацима објављују се под слободном лиценцом Креативне заједнице, што омогућава њихову поновну употребу у различитим ситуацијама. Можете копирати, мењати, дистрибуирати и изводити податке, чак и у комерцијалне сврхе, без тражења дозволе.
  • Сарађујућа. Податке на Википодацима уносе и одржавају уредници, који одлучују о правилима за прављењем и управљањем садржајем. Аутоматизовани ботови такође уносе податке на Википодатке.
  • Вишејезичка. Уређивање, употреба, прегледање и пренамена садржаја доступно је у потпуносзи вишејезичко. Подаци унети на једном језику одмах ће бити доступни на свим другим језицима. Уређивање на било ком језику веома се препоручује.
  • Секундарна база података. Википодаци не чува само исказе, већ и њихове изворе и везе до других база података. Ово одражава разноврсност расположивог знања и подржава појам проверљивости.
  • Прикупљање структурисаних података. Постављање високог степена структуриране организације омогућава лако поновно коришћење података од стране Викимедијних пројеката и трећих страна, и омогућава рачунарима да их процесирају и "разумеју".
  • Подршка за Викимедијине пројекте. Википодаци помажу Википедији лакшим одржавањем картицама са информацијама и везама ка другим језицима, тако смањујући обим посла на Википедији и повећавајући њен квалитет. Ажурирања на једном језику доступна су свим другим језицима.
  • Свако на свету. Свако може користити Википодатке на више различитих начина кориштењем интерфејса за програмирање апликација.

Како Википодаци раде?

Овај дијаграм ставке на Википодацима приказује најважније коришћене појмове.

Википодаци су централно спремиште којима могу приступити други као што су викији које одржава Фондација Викимедије. Садржај који је динамички учитан са Википодатака не мора бити одржаван у сваком појединачном вики пројекту. На пример, статистика, датуми, локације и други заједнички подаци могу бити централизовани на Википодацима.

Спремиште Википодатака

Предмети и њихови подаци су међусобно повезани.

Спремиште Википодатака се састоји углавном од ставки, од којих свака садржи назив, опис и било који број псеудонима. Ставке се јединствено идентификују помоћу Q префикса, након чега следи број, као што је Douglas Adams (Q42).

Изјаве описују детаљне карактеристике ставке и састоји се од својстава и вредности. Својства у Википодацима имају P префикс, а затим следи број, као што је educated at (P69).

За особе можете додати својство да бисте назначили где су се образовали, наводећи вредност за школу. За зграде можете додати својства географских координата тако што ћете навести вредности географске дужине и ширине. Својства се могу повезати и са спољашњим базама података. Својства која повезују ставку са спољашњим базама података, као што је база података контроле ауторитета коју користе библиотеке и архиве, назива се идентификатор. Посебне везе ка сајтовима повезују ставке са одговарајућим садржајем на клијентским викијима, као што су Википедија, Викикњиге или Викицитати.

Све ове информације могу бити приказане на било ком језику, чак и ако подаци потичу на другом језику. Када приступите овим вредностима, клијентски викији ће приказати најажурираније податке.

Ставка Својство Вредност
Q42 P69 Q691283
Douglas Adams educated at St John's College

Рад са Википодацима

Постоји више начина за приступ Википодацима помоћу уграђених алата, спољашњих алата или програмских интерфејса.

Како започети

Туторијали Википодатака, дизајнирани за нове кориснике, су најбоље место да сазнате више о Википодацима.

Неке везе за почетак:

Како могу да помогнем?

Само храбро и почните са уређивањем. Уређивање је најбољи начин да сазнате о структури и концептима Википодатака. Ако желите унапред да разумете концепте на Википодацима, најбоље би било да погледате странице помоћи. Ако имате питања, слободно их оставите на чету или контактирајте развојни тим.

Још много тога долази

Википодаци је текући пројекат који се активно развија. Више врста података, као и екстензије ће бити доступне у будућности. Више информација о Википодацима и њеном текућем развоју можете наћи на страници Википодатака на Мети. Претплатите се на мејл листу за Википодатаке да бисте добијали најновије информације о развоју и учествовали у дискусијама о будућности пројекта.