Shortcut: WD:GLOSS

Википодаци:Речник

From Wikidata
Jump to: navigation, search
This page is a translated version of the page Wikidata:Glossary and the translation is 31% complete.

Outdated translations are marked like this.
Other languages:
العربية • ‎azərbaycanca • ‎беларуская • ‎беларуская (тарашкевіца)‎ • ‎বাংলা • ‎bosanski • ‎català • ‎čeština • ‎dansk • ‎Deutsch • ‎Zazaki • ‎dolnoserbski • ‎Ελληνικά • ‎English • ‎British English • ‎Esperanto • ‎español • ‎euskara • ‎فارسی • ‎suomi • ‎français • ‎Frysk • ‎ગુજરાતી • ‎עברית • ‎हिन्दी • ‎hornjoserbsce • ‎magyar • ‎Հայերեն • ‎interlingua • ‎Bahasa Indonesia • ‎Ilokano • ‎íslenska • ‎italiano • ‎日本語 • ‎ქართული • ‎한국어 • ‎Ripoarisch • ‎Latina • ‎Lëtzebuergesch • ‎lietuvių • ‎latviešu • ‎македонски • ‎മലയാളം • ‎Bahasa Melayu • ‎norsk bokmål • ‎Nederlands • ‎norsk nynorsk • ‎occitan • ‎ਪੰਜਾਬੀ • ‎polski • ‎پښتو • ‎português • ‎português do Brasil • ‎română • ‎русский • ‎Scots • ‎srpskohrvatski / српскохрватски • ‎српски / srpski • ‎српски (ћирилица)‎ • ‎svenska • ‎Kiswahili • ‎ślůnski • ‎தமிழ் • ‎తెలుగు • ‎ไทย • ‎Türkçe • ‎українська • ‎اردو • ‎Tiếng Việt • ‎ייִדיש • ‎中文 • ‎中文(中国大陆)‎ • ‎中文(简体)‎ • ‎中文(繁體)‎

Википодаци су база знања коју свако може да уређује. Ово је референтна страница за кориснике са циљем успостављања доследност у терминологији, што ће надамо се помоћи у побољшању дискусије и комуникације међу уредницима.

Ова страница не прати уобичајени редослед по азбучном реду као речник, већ је концептуално уређена. То је зато што је преведена на неколико језика и на различитим језицима концепти добијају различита имена. У неким случајевима није јасно како да се организују уноси, и у тим случајевима се могу додати као видети још у одговарајућем одељку.

Називи и пројекти

  • Wikimedia is the name of a movement (see for details) that provides free knowledge to the public through the Wikimedia projects.
  • Wikimedia projects (see for details) are free wikis with a specific purpose, usually divided into multiple individual wikis for each language, as with Wikipedia. Wikidata is a multilingual Wikimedia project. There are about 800 different wikis in total for Wikimedia projects. For now, only Wikimedia projects can be linked with Wikidata.

Медијавики (енг. MediaWiki) је софтвер који покреће пројекте као што су Википедија и Викимедија Остава; погледајте Медијавики.

Викибаза (енг. Wikibase) је софтвер који ради у позадини Википодатака. Састоји се од три Медијавики додатка: Wikibase, Wikibase client, и WikibaseLib. Wikibase extension (за сервер Википодатака, често се назива repository или само repo) омогућава Медијавики софтверу да прикупља и одржава структуриране податке и користи се на Википодацима. Wikibase client extension (често се назива само client) омогућава Медијавики софтверу да извршава упите и приказује податке са сервера на сопственој страници, и инсталиран је на Википедијама на различитим језицима, и вероватно на другим сајтовима. WikibaseLib додатак садржи заједничке библиотеке за оба претходно наведена додатка.

Википодаци (енг. Wikidata) је Викимедијин пројекат који покреће инстанцу Медијавикија са додатком Викибазе. Они омогућавају уредницима да уносе податке и прегледатју странице.

Основни појмови

Подаци (енг. Data), на Википодацима, су збирка свих структурираних података, што значи да садржај базе података - уопштено, сачињава све што унесу уредници и ботови на странице ентитета. Ове странице припадају трима именским просторима података: главном именском простору (за ставке) , именском простору својстава и именски простор упита . Остале странице на Википодацима се састоје од неструктурираног садржаја, на пример текући текст, и сматрају се мета-страницама. Тачније, подаци својстава су вредности својстава у изјавама ставки, и могу само да имају извесне типове података.

Data is raw information, like the words you are reading right now. Wikidata is essentially a collection of structured data, or database content. Those data are generally everything entered by the Wikidata editors and bots using the entity pages and the public programming interface. The wikipages from which a user can see and enter data are organized in three data namespaces:

  1. the main namespace (for items), regrouping pages in which we can see and enter information about a specific entity,
  2. the property namespace, in which we can see information about properties, which are used to structure the information we enter into statements and the
  3. query namespace, in which we can define additional ways to extract and display the information than the main namespace.

The data in those namespaces are said to be structured because they are all organized in a way that the Wikibase software uses to ensure a certain data model and because the community defines and enforces the correct ways to enter information.

Metadata in Wikidata is structured data, that can not be created or changed by users and bots but is created by the MediaWiki software. The revision history of pages is an example of metadata. The software generates the entries with time stamps and user names.

Other Wikidata pages are classical Wikipages and consist of unstructured data or semi-structured data (Q2336004) View with Reasonator See with SQID (for example: running text or wikitext), and are meta pages, such as community discussion pages.

Specifically, an important kind of data are property data. Property data are values associated with a property to build a Claim; they are an organisation unit of the structured data. Each property is assigned a Datatype, which defines the property data values that can be used in claims built with this property.

Скуп података (енг. Dataset) је уопштено једна или више база података ентитета који су представљени или у облику табеле на једној страни, на пример, број артикала са својствима представљеним у чланцима са списковима. Такође, може бити један или више увезених ентитета или извезених као једна XML датотека. Тачније, на Википодацима скуп података [$1 порука корисничког окружења] се односе на један ентитет.

A dataset is generally any collection of (structured) Data.

In Wikidata what is called a dataset is often associated to an entity: the dataset associated to an entity is all the information shown in the identity Wikipage (the set of statements in the database who have this entity as a subject, the Wikipedia links of articles describing this entity on Wikimedia projects, ...).

We can build other datasets by combining dataset of several entities.

The datasets can be represented in different ways: as in their entity Wikipage in the form of an XML or JSON file for the robots and computing programs. Specifically in the Wikidata user interface messages, dataset refers to data associated to an entity (an item, a property or a query)

  • Dereferenceable URIs These are used during content negotiation to supply a resource description even if it is the entity itself that is addressed. This also makes it possible to supply a human-readable description or a machine readable one. The latter one would then be RDF data, according to what is more suitable. The content the dereferenced URIs point to will be available through the page Special:EntityData.

Извоз (енг. Export) се односи на начин на који је садржај података и мета-страница на Википодацима доступан за даље коришћење. Намера је да се учини машински читљивим извоз података доступних широкој употреби у форматима као што су JSON или RDF/XML.

Повезивање података (енг. Linked data) је начин за објављивање структурираних података, тако да могу бити међусобно повезани и тако постати кориснији. Она се тесно односи на то како функционишу Википодаци, повезивањем ентитета и спајањем података на страницама повезаних података као што Википодаци уради са ставкама.

Онтологија (енг. Ontology) је изричита и формална спецификација концептуализације. Важно је да онтологија преноси заједничко разумевања области. На Википодацима ово је омогућено коришћењем својстава у изјавама за описивање спољашњих субјеката (датим унутрашњим ставкама) у вези са објектима и дословним подацима.

Порекло (енг. Provenance) је хронологија о власништву, или као што би био случај у пројеката који развијају добровољци, хронологија сарадника, али такође и одакле подаци потичу.

Речник (енг. Vocabulary) је скуп термина који се користи за описивање онтологије. Изрази употребљени у једном речнику могу бити исти као (owl:sameAs) неки изрази из другог речника. Истоветност је строжија од једнакости.

Везе до сајта

Веза до сајта (енг. Sitelink) (у корисничком интерфејсу под називом Списак страна повезаних са овом ставком) је идентификација повезане стране или чланка на другом Викимедијном сајту као што су Википедија на одређеном језику. Састоји се од идентификатора сајта и наслова (наслов чланка), и иде од појединачне ставке на Википодацима. Користе се и за идентификовање ставки са спољнег сајта, и као централно складиште међувики (међујезичких) веза. Раније, међувики везе су биле локално ускладиштене на свакој верзији чланка на свакој Википедији, а редовно су их синхронизовали ботови, који су их понекад чинили недоследним. Фаза I развоја Википодатака је имала за циљ замену ових локално ускладиштених међувики веза глобално дефинисаним међувики везама ускладиштеним као веза до сајта на ставки Википодатака. Везе до сајта могу да имају у прилогу и значке и обично ће показивати да је страна Изабрани чланак, или сличног статуса. Погледајте Помоћ:Везе до сајта.

Сајт (енг. Site) је референца на спољни сајт уопште, али за везе до сајта се односи на одређени вики сајт у власништву Викимедија фондације, на пример Википедија на одређеном језику, који се лако може повезати. На ове сајтове се упућује помоћу глобалног идентификатора сајта или скраћено siteid. На пример,идентификатор сајта Википедије на српском језику је srwiki, док је међувики код sr:. Обично почетна слова прати ознака поддомена регистрованог сајта на Викимедијним пројектима. Повезивање на таквим сајтовима могу да имају ограничења. У тренутној поставци свака спољна страница може имати само једну везу регистровану на Википодацима и једна ставка може да има само једну везу на сваки спољни сајт.

Значке (енг. Badges) (предстојећа могућност) је врста ознаке везана за везу до сајта, која може идентификовати, на пример, да је чланак „Изабрани чланак“ на одређеном сајту. Они не описују спољни ентитет, већ страницу на одређеном сајту.

Именски простори

Страница (енг. Page) је спољашња или спољашња страна са јединственом ознаком, на пример чланак у Википедијном главном именском простору или ставка на Википодацима у главном именском простору. На Википодацима, појам страница може да се односи на страну ставки или својства у именском простору података, мета-странице у другим именским просторима или спољне повезане странице на Википедији или другом Викимедијном сајту или другом спољнем сајту, који се реферира користећи везе до сајта. Странице у главном именском простору Википодатака се односе на ставке, а једна страница може садржати само једну ставку.

Мета-странице (енг. Meta pages) су све странице које нису ентитети, односно не спадају у именски простор података. Мета-странице Википодатака садрже неструктурирани садржај представљен у виду конвенционалног Медијавики кода, а можда и будућег инклузионог код на Википодацима са клијентске стране. Примери су странице за разговор, странице категорија, страница пројекта (у именском простору Википодатака) и странице помоћи (у именском простору помоћи). Мета-странице такође обухватају садржај и податке које аутоматски генерише Медијавики софтвер, на пример страница историје уређивања или посебне странице.

Именски простор (енг. Namespace) је физичка подела страница на Медијавикију како би се груписале према општем начину коришћења или неком додатном понашању. Примери су именски простори за категорије, датотеке, кориснике, и у случају Википодатака, именски простори за ставке, својства и упите. Погледајте списак именских простора.

Главни именски простор (енг. Mainspace) је именски простор где се све ставке налазе. Одликује га недостатка префикса.

Ентитети, ставке, својства и упити

Ентитет (енг. Entity) (у порука корисничког интерфејса Википодатака понекад се назива скуп података) је садржај података на страници Википодатака, што може представљати ставку (у главном именском простору), својство (у именском простору својстава) или упит (у именском простору упита). Сваки ентитет је јединствено идентификован помоћу ентитетске идентификације, коју представља префиксни број, на пример, ставка почиње са Q префиксом, својство са P и упит са U. Ентитет је такође идентификован јединственом комбинацијом назива и описа на сваком језику. Ентитету може бити додељен скуп алтернативних вишејезичних псеудонима. (У онтологијама и библиотечким каталозима који се користе као референца на Википодацима, ентитет је обично тему или предмет из стварног живота, или представа његове базе података, а поклапа се у том контексту са оним што се на Википодацима зове ставка).

Ставка (енг. Item) (у неким језицима је преведена на речи за субјекат, објекат или елемент у корисничком интерфејсу) је страница у главном именском простору на Википодацима која представља тему, концепт, или предмет из стварног живота. Ставке су идентификоване префиксном идентификацијом, или везом до сајта према спољној страници, или је јединственом комбинацијом вишејезичких назива и описа. Ставке такође могу имати псеудониме ради лакшег проналажења. Основни део података ставке је списак изјава о ставци. Ставка може да се посматра као део-субјекат тројке у повезаним подацима.

Својство (енг. Property) (у неким језицима преведено као атрибут) је описник за вредности података, или неког другог односа или сложених или недостајућих вредности, али не представља и саме податке. Свака изјава на страници ставке указује на својство, и додељује својству једну или више вредности или неки други однос или сложену или евентуално недостајућу вредност. Својство се чува на страници у именском простору својстава, и укључује декларацију о врсти податка за вредности својтва. У поређењу са повезаним подацима, својство представља предикат тројке. Нова својства се предлажу и документују на Wikidata:Property proposal пре стварања. Након стварања, документација се налази на одговарајућој страни за разговор својства, где ће о коришћењу својства бити више речи. Сва својства су ручно наведена у Wikidata:List of properties (WD:P). Већина својстава могу бити мапирана као параметри на инфокутикама и категоријама на Википедији, погледајте документацију својстава, као и на Wikidata:Infoboxes task force (Википодаци фаза II) и на другим страницама. Укључивање вредности својстава на инфокутијама на Википедији (користећи синтаксу укључивања) се врши за сваку верзију инфокутије и Википедије појединачно.

Упит (енг. Query) (предстојећа могућност) је предефинисана претрага крооз ставке. Упит је описник за предефинисану претрагу, али не и добијених резултата. Упит може да се покрене како би се добили резултати претраге, који могу бити корисни за аутоматско генерисање и превођење спискова чланака. Погледајте Wikidata:Lists task force (Википодаци фаза III). Сваки упит је ентитет и описан је и дефинисан на сопственој страници, и има свој префиксни идентификатор са префиксом Query:U. Покретач упита још увек није спреман, као што је приказано у $2 поруци коју добијамо приликом покушаја да [$1 направимо нови упит].

Идентификатори и језици

Many Wikimedia projects exist in different localised versions, but not Wikidata. Wikidata is multilingual, this means all parts of the user interface and also all the pages of data content can be translated into and used in many different languages. The users can determine their favorite languages. Wikidata is meant to treat all languages the same and to interconnect the knowledge of many languages allowing data content contributed in one language to be used in all the other languages as well. The users can translate all the pages into the different local languages and therefore improve the usability step by step.

Наслов (енг. Title) је име спољне повезане странице (познате и као везе до сајта), назив мета-странице или ИД ентитета стране ентитета. Ако страница не припада главном именском простору, наслов обухвата именски простор:ИД.

    1. За ставке, својства и упите, наслов ентитета на Википодацима је идентификатор који садржи префикс именског простора (ако га има), затим слово и бројчани ИД. Пример је наслов Property:P17 за својство, и Q6256 за ставку. УРЛ адреса странице се састоји од www.wikidata.org/wiki/ праћено насловом. У резултатима претраге, представљено је локализован назив (познат и као име), а затим и идентификатор у загради (без префикса именског простора), и описом, да би резултат био читљивиији. На пример, ако тражите „земља“ користећи Special:Search интерфејс, резултат претраге ће укључити и својство „земља (P17): суверена држава ове ставке“, као и ставку „земља (Q6256), област правно идентификована као посебан ентитет у политичкој географији“.

Коришћен за везе за сајт, наслов је канонски стринг који идентификује страницу на спољнем сајту. Интерфејс Special:ItemByTitle може да се користи за претраживање страница према наслову на датој Википедији. Заједно сајт и наслов чине потпуну везу до сајта. Током провере наслова, стринг ће проћи кроз процедуру нормализације, а на крају ће наслов бити канонско име странице спољњег сајта. Тек након што је завршена нормализација и задовољена су ограничења особена за дати сајт, нова веза до сајта се може сачувати.

Коришћен на мета-страницама у неентитетским именским просторима, наслов се чита како је и написан и идентификује мета страницу. Именски простор је обично додат као префикс на стринг, а такође и на УРЛ. Пример наслова је Википодаци:Речник.

Језички атрибути (енг. Language attributes) су језички одређени називи, псеудоними и описи који су додељени ставкама, својствима и упитима. То представља људски читљив текст како би се побољшало разумевање делокруга ставке, на пример, одређена врста ентитета у стварном свету. Ако неки од њих недостаје, могу бити замењени нискама из алтернативних језика, пратећи за дати језик низ резервних могућности.

  • Language fallbacks (language chains)
These are methods to systematically replace missing language attributes with strings from alternate languages. The exact replacement rules can be chosen depending on the type of page, whether the user is logged in, or the user preferred languages.

Назив (енг. Label) (познат и као име, не треба мешати са насловом) је језички одређена ознака за ставке, својства и упите. Ово је обично најзначајније име под којим је ставка позната, или најопштија или лако разумљива фраза под којим ће бити познат интерно на пројекту. У оквиру Википодатака они преузимају улогу наслова на Википедији, а користи се као основно средство за разликовање уноса. За ставке не треба да буду јединствени, ни на језику, нити на целокупном пројекту, али морају да буду јединствени, заједно са описом. За својства и упите (нису још дефинисани) они морају бити јединствени у оквиру датог језика. Јединственост за комбинацију назива и описа је строго ограничење које морају бити задовољено пре него што промена може да буде сачувана, иако се може уклонити у будућности
Називе треба да користе језичке конвенције специфичне за капитализацију властитих имена и одговарајућих фраза за одређени унос. У списковима називе ће следити опис, па се они спајају као јединствен унос списка. Како називи, тако и описи се могу издвојити и користити самостално. Погледајте Помоћ:Називи.

Видети Помоћ:Назив.

Опис (енг. Description) је језички одређени изрази за ставке, својства или упите. Он пружа објашњење за називе (на пример, постоји много ставки о местима са називом "Кембриџ"). Опис стога не треба да буде јединствен, ни на језику, нити на целокупном пројекту, али мора да буде јединствен, заједно са називом. Јединственост за комбинацију назива и описа је строго ограничење које мора бити задовољено пре него што промена може да се сачува. Погледајте Помоћ: Опис за више информација, укључујући правилан стил описа.

See Help:Description for more information, including proper styling of descriptions.

Псеудоними (енг. Aliases) (означени као Такође познато и као: у корисничком интерфејсу) су језички одређена алтернативна имена за ставке, својства и упите који се могу користити за проналажење на исти начин као и називи (наслови). Слично називима и они су језички одређени, али, за разлику од назива, псеудонима може бити онолико колико је потребно. Погледајте Помоћ:Псеудоними.

Видети Помоћ:Псеудоними.

Тврдње и изјаве

Елементи изјаве

In order to use Wikidata, the knowledge contained in different sources must be decomposed. A source might read Wolfgang Amadeus Mozart was a composer who was born 27 January 1756 and died in 5 December 1791. We need to decompose the information contained in this sentence and transform it into claims and statements: name: Wolfgang Amadeus Mozart; date of birth: 27 January 1756; date of death: 5 December 1791; occupation: composer. Both claims and (Wikidata) statements are expressed into a so called statement to be used as linked data by external websites or organization, but they are slightly refined to fit their purpose in Wikidata. Usually the statement itself in linked data is described by a single triplet, but when the statement in itself is reified, it is possible to say something more about the statement. We may say it has a value, that is our original triple (or tuple to be more general), and we may say something about that value like when and how the value is recorded or measured. Such statements about a statement is in Wikidata called qualifiers to separate them more clearly from our statements. Without doing this it could be difficult to separate the different types of statements from each other.

Statements describing references for the particular reified statement can also be made. Those are also statements about statements, but they have different roles and are also given special names. This is done by adding references. References are also reified statements so we can make statements about them, that is we can give them qualifiers. Note that references are reified statements about reified statements. It is a good thing that we can talk about references with qualifiers, that makes it somewhat clearer. (Another way to say things about references is to give them their own items and to add statements about it.)

To implement the basic assertion, the core triplet or rather the duplet as the subject is given as the item itself, a small structure called a snak is used. Those come in several versions, each specialized for a single purpose. Statements hold such snaks, and they are also the inner parts of statements about statements that is qualifiers, references and ranks. Part of the specialization for snaks is that some of them can hold a value of a special type, a datatype. A snak will refuse to hold any other type than what it is configured to store.

During the lifetime of a statement it might be set to normal, until it is deemed preferred, and later on it might be replaced by a more up to date value and marked deprecated. Those values are nothing more than statements about the reified statement, but it is given its own name and appearance in the user interface.

Тврдња (енг. Claim) је податак о ентитету на чијој страници се тврдња јавља. Тврдња се састоји од својства (као што је „локација“) и вредности (на пример, „Немачка“), или неког другог односа или сложених или недостајућих вредности. Тврдња може да има квалификаторе, као што су временске квалификације наводећи да тврдња важи у одређеном временском периоду. У односу на тројке које се користе у повезаним подацима, тврдња користи својство да изрази предикат тројке и вредност да изрази објекат тројке. Тврдње су саставни део изјава на страницама ставки, где се могу проширити са референцама и ранговима; оне се могу јавити и на страницама података које нису ставке.

  • Изјава (енг. Statement) је податак о ставки, забележен на страници ставке. Изјава се састоји од тврдње (пара својство-вредност као што су „локација: Немачка“, заједно са опционим квалификаторима), употпуњене опционоим референцама (дајући извор за тврдњу) и опционим рангом (користе за разликовање између више тврдњи који садрже исто својство). Википодаци не дају никакве претпоставке о исправности изјава, већ само прикупљају и преносе референце према извору. Погледајте модел података и Помоћ:Изјаве.

Вредности (енг. Values) (или вредности података) су делови информације уграђени у свакој тврдњи. У зависности од њиховог типа податка, оне могу бити појединачне вредности (као што је број), или вредности која се састоји из више делова (као што је географски положај са географском висином и ширином). Интерно они су повезани са тврдњама кроз свезе.

Modify the snaktype (value/some value/no value) here.

Нема вредности је ознака када не постоји позната вредност за својство.

Непозната вредност је ознака када постоји нека вредност, али тачна вредност није позната за својство.

Прилагођена вредност је ознака када је позната вредност за својство.

Свеза (енг. Snak) (или конектор) је унутрашњи слој апстракције између вредности - укључујући непостојеће вредности и неодређене вредности - и ставки на једној страни, и изјава и тврдњи на другој страни. Обично овај слој апстракције неће бити видљива у корисничком интерфејсу, али ће бити видљив при увозу података у REST API-ју.

Врста податка (енг. Datatype) (врста вредности податка или врста вредности) је врста вредности податка који се могу доделити својству, и одређују како се вредности података чувају у свакој тврдњи. Сваком својству је додељена нека унапред дефинисана врста податка. Видети још Special:ListDatatypes за тренутно доступне типове података.

Ниска (енг. String) (скраћеница за знаковни низ (стринг)) је општи назив за низ слободно изабраних знакова који се тумаче као текст (нпр. „Здраво“) - за разлику од података који се тумаче као нумеричке вредности (3.14), везе до ставке (нпр. [[Q1234]]) или сложенија врста податка (скуп {1,3,5,7}). Википодаци ће подржавати и врсте података „једнојезични текст“ и „вишејезични текст“, и оба ће се сматра врстом стринга, као вредност својстава. На пример, хипотетичко својство „лично име“ за Абрахам Линколн ће бити „Абрахам“.

  • Квалификатор (енг. Qualifier) је део тврдње који говори нешто о одређеној тврдњи, често на описан начин. Квалификатор може бити појам према одређеном речнику, али такође може бити варијанта описног израза (било да ли су ти појмови или изрази обичан текст или део неког речника, остаће вероватно на заједници Википодатака да одлучи).

Ранг (енг. Rank) (предстојећа могућност) је фактор квалитета који се користи за једноставан избор/филтрирања у случајевима када постоји више изјава за одређено својство. Постоје три могуће врсте ранга:

  1. Застарео ранг (енг. Deprecated rank) се користи за изјаву која садржи податке који се не могу сматрати поузданим или за које је познато да садржи грешке. (На пример, изјаву која документује погрешан број становника који је објављен у неком историјском документу. У овом случају изјава није погрешна – историјски документ који се наводи као референца заиста је дао погрешну тврдњу – али изјава не би требало да се користи у већини случајева.)
  2. Нормалан ранг (енг. Normal rank) се користи за изјаву која садржи релевантне информације за које се верује да су тачне, али могу бити сувише обимне да би се подразумевано приказивале. (На пример, историјски подаци о становништву Берлина током много година.)
  3. Жељени ранг (енг. Preferred rank) се користи за изјаву са најважнијом и најажурнијом информацијом. Таква изјава ће бити приказана свим корисницима и биће подразумевано приказана у инфокутијама на Википедији. (На пример, најновији подаци о броју становништва Берлина.)

Референца (енг. Reference) (или извор) описује порекло изјаве на Википодацима. Извор је често ставка сам по себи; на пример, књига. Википодаци немају за циљ да одговоре на питање да ли је изјава тачна, већ само да ли се изјава појављује у референци. Од чега се састоји пуноважна референца наставља да буде питање многих расправа међу уређивачима.

  • External identifier Some properties have values that are strings used in other organisations' databases to uniquely identify an item. For example, an ISBN for a book or the unique part of the URL of a movie or an actor in the Internet Movie Database.

Сродни термини

  • RDF/XML је серијализациони формат RDF у XML; погледајте RDF/XML.

Видети још